Kopiranje, kraduckanje i kopirajt

Copycat
Zatrpan obavezama tek pre nekoliko dana sam uspeo prolistati aprilski broj časopisa Handmade Business. Posebnu pažnju privukla mi je rubrika “Just Ask” (Slobodno pitajte 🙂 ) u kojoj Donald Klark odgovara na pitanja čitalaca. Naime jedna čitateljka se žalila na pojavu radnje koja kopira njene proizvode i prodaje po nižoj ceni, a odgovor me naprosto oduševio jer uglavnom potvrđuje da moja filozofija po tom pitanju nije jedinstvena.

Donald je svojevremeno imao sličan slučaj i tada je zatražio savet advokata koji se bavi pitanjem kopirajta. Nakon objavljivanja njegovog rada u knjizi “Teapots Transformed” svi radovi iz te knjige pojavili su se na tržištu u obliku minijatura urađenih u epoksi smoli i proizvedenih masovno u Indiji. Advokat ga je posavetovao da pokretanje procesa nije vredno truda jer, obzirom da reprodukcije nisu identične, u najboljem slučaju uspeli bi da zaustave dalju proizvodnju i da se trenutne zalihe unište.

U današnje vreme masprodukcije i svepristunog Interneta jako je teško zaštiti svoje delo. Istog trenutka kada postavite svoj proizvod na Internet sa ciljem da ga prodate ili prezentujete javnosti on postaje dostupan “kreativcima” koji se bave kopiranjem i masprodukcijom. Štaviše postala je uobičajena pojava da se proizvodi sa Etsy-a pojavljuju na Alibabi (mada ima i obrnutih slučajeva, kada se proizvodi sa Alibabe prodaju na Etsy-u kao ručni rad, ali to je već druga tema). Iluzorno je pokušavati pokretati spor protiv svake pojedinačne fabrike stacionirane u Kini, a koja je neki vaš dizajn uvrstila u svoju redovnu ponudu, obzirom da se sve svodi na izuzetno skupu borbu sa vetrenjačama, za koju većina rukotvoraca nije finansijski sposobna.

Druga moguća solucija bi bila držati se podalje od Interneta, ali sve i da svedemo prodaju na ulične sajmove ne možemo kupcima zabraniti da svoje oduševljenje našim proizvodom podele sa prijateljima na nekoj društvenoj mreži 🙂

Lično sam imao par slučajeva kopiranja na samom Etsy-u i uglavnom se završilo tako što sam ih zapratio i srckao svaki proizvod koji je bio kopija mog. To je uglavnom bilo dovoljno da počnu sa korekcijom kursa ili apsolutno odustanu od kopiranja (ili čak i od same prodavnice, što mi je u suštini i žao). Postoji i mogućnost prijavljivanja Etsy-u radnje koja se bavi kopiranjem i prepuštanje njima da reše taj problem, ali je svakako dobra praksa kontaktirati prodavca pre prijavljivanja Etsy.

Mišljenja sam da je ipak najbolja praksa trčati maraton malko brže od onih koji nas slede, a to je bio i Donaldov zaključak. Treba svoj rad konstantno unapređivati i poboljšavati. Uvoditi nove tehnike i nove modele, stavljajući tako pred kopirača nove izazove. Kada je počeo da vas kopira, njegova veština je bila slabija od vaše, pa je najbolja praksa da ne posustajete i da tu prednost održavate. Taj lični napredak će svakako biti primećen i nagrađen i od strane vaših kupaca, pa ste tako dvostruko na dobitku. Iz tog razloga je najbolje posvetiti se sebi, svom radu i svojim kupcima, jer će u suprotnom ljutnja i bes samo poremetiti energiju vašeg bića.

Također sam mišljenja da kopiranje ne mora uvek biti loše po vaš rad. Ovih dana ste mogli primetiti i priču o Melissi Lay, čiji dizajn za majicu je “pozajmio” Target, lanac maloprodaja koji se bavi garderobom. Naime ona je prvo od prijatelja čula, a zatim se i lično uverila, da je Target kopirao jedan njen dizajn, neznatno ga izmenivši. Zajednica kreativaca je stala u njenu odbranu i digla pozamašnu prašinu u medijima donevši joj na taj način ogromnu popularnost, a sa druge strane Target je odlučio povući majice iz prodaje. Može li se zamisliti bolji scenario?

Melissa Lay - Sandilake Clothing

photo: https://instagram.com/sandilakeclothing/