Ponekad nam se na Etsy pojavi kupac iz Japana, koji svoju adresu napiše izvorno, što nam može predstavljati problem sa adresiranjem i slanjem.
Najjednostavnije rešenje je da se kupac zamoli da adresu napiše latinicom (ili na engleskom) i često kupci izađu u susret i navedu adresu na latinici. Međutim, ima situacija kada se kupac danima ne javi na poruke, a vreme za slanje ističe. Kako mi je žao uraditi refundaciju i poništiti prodaju pribegavam raznim rešenjima.
Prva logična opcija mi je da na Google Translate unesem adresu i prevedem je sa Japanskog na Engleski. Ukoliko na Paypal-u stoji adresa na japanskom, postoji mogućnost da se direktno u PayPal-u prevede klikom na translate. Tako dobijen prevod proveravam pomoću Google Maps. Ako dobijem neku logičnu lokaciju, pretpostavka je da je prevod dobar. I u tom slučaju, za svaki slučaj, ako adresu napišem latinicom, pored toga “precrtam” i originalnu adresu (iskreno se nadam da ne propustim neku kukicu, pa da umesto adrese ispadne neka psovka 🙂 ). Dodatna opcija je da se adresa na japanskom odštampa i zalepi pored adrese na latinici na koverat, ali nekad poštanski službenici znaju da problematišu oko nalepljivanja. Također, ako se na zalepi dobro, postoji mogućnost da u transportu adresa otpadne.
Međutim, danas me zadesila adresa, koja mi je bila sumnjiva nakon što sam ju sproveo kroz ovaj postupak, pa sam tragao za boljim rešenjem. Kao klasičan štreber, prvo mi je bilo da izanaliziram strukturu japanskih adresa, te sam naišao na sajt koji objašnjava istu, pa da pogledamo:
Kako tamo kažu, sa izuzetkom glavnih ulica, ulice u Japanu nisu imenovane. Umesto toga, gadovi su podeljeni na četvrti (zone), podčetvrti (podzone) i blokove. Da stvar bude maksimalno komplikovana, kućama i zgradama, brojevi često nisu dodeljeni nekim logičnim geografskim redosledom, nego su dobijale po redosledu izgradnje.
Pogledajmo sada primer japanske adrese koji sam pošteno maznuo sa njihovog sajta:
Levo je adresa na japanskom (kanji) pismu, a desno je ista adresa na latinici. Na japanskom, adresa počinje simbolom za poštansku adresu:
Detaljnije objašnjenje opet preuzimam sa njihovog sajta:
Dakle, adresa počinje simbolom za poštu (1), iza kojeg sledi poštanski broj, koji se sastoji od 7 cifara (2). Sledeći red je sama adresa i to redom prefektura (3), u ovom slučaju “Tokio”, pa zatim naziv grada, sela ili četvrti (4), u ovom slučaju “Chuo” i na kraju podčetvrt (5), koja je u ovom slučaju “Ginza”. Dalje slede detalji, kao što su broj kvarta, bloka i zgrade (6), koji pobliže određuju adresu. U ovom slučaju je peti kvart, drugi blok i zgrada broj 1.
Prezime (7) i ime (8) primaoca se nalaze na kraju, iza čega sledi titula (9), koja je u ovom slučaju “sama”, što je umilniji oblik od “san”, koje je ekvivalent našem “gospodin”.
Dalje istraživanje me je dovelo i do ovog interesantnog sajta na kojem je moguće proveriti adresu uz pomoć poštanskog broja.
Poštanski broj u današnjoj mojoj problematičnoj adresi je bio 569-0046, pa sam isti uneo u polje za pretragu i dobio kao rezultat link na https://adro.jp/en/osaka/27207/5690046000/ gde su lepo navedene adresa na latinici i na kanji:
Noborimachi, Takatsuki-shi, Osaka, 569-0046, Japan
〒569-0046 大阪府高槻市登町
Također, moguće je i izborom iz liste prefektura, pa zatim gradova, pa zatim četvrti doći i do samog poštanskog broja i tako uporediti i potvrditi ispravnost Google-ovog prevoda.
Za popunjavanje carinskih deklaracija i potvrde o prijemu pošiljke uglavnom koristim latiničnu verziju, dok na pošiljci koristim “nacrtanu” ili nalepljenu adresu na japanskom (s tim da “Japan” uvek pišem latinicom, jer je bitno da se pošiljka usmeri ka Japanu, a tamo će se već naći neki poštar koji čita Kanji 🙂 ), kao i adresu na latinici, napisanu paralelno sa originalnom.
Pošiljke je moguće pratiti na sajtu japanske pošte do uručenja: http://www.post.japanpost.jp/index_en.html
