Ponekad nam se na Etsy pojavi kupac iz Japana, koji svoju adresu napiše izvorno, što nam može predstavljati problem sa adresiranjem i slanjem.

Najjednostavnije rešenje je da se kupac zamoli da adresu napiše latinicom (ili na engleskom) i često kupci izađu u susret i navedu adresu na latinici. Međutim, ima situacija kada se kupac danima ne javi na poruke, a vreme za slanje ističe. Kako mi je žao uraditi refundaciju i poništiti prodaju pribegavam raznim rešenjima.

Prva logična opcija mi je da na Google Translate unesem adresu i prevedem je sa Japanskog na Engleski. Tako dobijen prevod proveravam pomoću Google Maps. Ako dobijem neku logičnu lokaciju, pretpostavka je da je prevod dobar. I u tom slučaju, za svaki slučaj, ako adresu napišem latinicom, pored toga “precrtam” i originalnu adresu (iskreno se nadam da ne propustim neku kukicu, pa da umesto adrese ispadne neka psovka 🙂 ). Dodatna opcija je da se adresa na japanskom odštampa i zalepi pored adrese na latinici na koverat, ali nekad poštanski službenici znaju da problematišu oko nalepljivanja. Također, ako se na zalepi dobro, postoji mogućnost da u transportu adresa otpadne.

Međutim, danas me zadesila adresa, koja mi je bila sumnjiva nakon što sam ju sproveo kroz ovaj postupak, pa sam tragao za boljim rešenjem. Kao klasičan štreber, prvo mi je bilo da izanaliziram strukturu japanskih adresa, te sam naišao na sajt koji objašnjava istu, pa da pogledamo:

Kako tamo kažu, sa izuzetkom glavnih ulica, ulice u Japanu nisu imenovane. Umesto toga, gadovi su podeljeni na četvrti (zone), podčetvrti (podzone) i blokove. Da stvar bude maksimalno komplikovana, kućama i zgradama, brojevi često nisu dodeljeni nekim logičnim geografskim redosledom, nego su dobijale po redosledu izgradnje.

Pogledajmo sada primer japanske adrese koji sam pošteno maznuo sa njihovog sajta:

Levo je adresa na japanskom (kanji) pismu, a desno je ista adresa na latinici. Na japanskom, adresa počinje simbolom za poštansku adresu:

Simbol za poštansku adresu

Detaljnije objašnjenje opet preuzimam sa njihovog sajta:

Dakle, adresa počinje simbolom za poštu (1), iza kojeg sledi poštanski broj, koji se sastoji od 7 cifara (2). Sledeći red je sama adresa i to redom prefektura (3), u ovom slučaju “Tokio”, pa zatim naziv grada, sela ili četvrti (4), u ovom slučaju “Chuo” i na kraju podčetvrt (5), koja je u ovom slučaju “Ginza”. Dalje slede detalji, kao što su broj kvarta, bloka i zgrade (6), koji pobliže određuju adresu. U ovom slučaju je peti kvart, drugi blok i zgrada broj 1.

Prezime (7) i ime (8) primaoca se nalaze na kraju, iza čega sledi titula (9), koja je u ovom slučaju “sama”, što je umilniji oblik od “san”, koje je ekvivalent našem “gospodin”.

Dalje istraživanje me je dovelo i do ovog interesantnog sajta na kojem je moguće proveriti adresu uz pomoć poštanskog broja.

Poštanski broj u današnjoj mojoj problematičnoj adresi je bio 569-0046, pa sam isti uneo u polje za pretragu i dobio kao rezultat link na https://adro.jp/en/osaka/27207/5690046000/ gde su lepo navedene adresa na latinici i na kanji:

Noborimachi, Takatsuki-shi, Osaka, 569-0046, Japan

〒569-0046 大阪府高槻市登町

Također, moguće je i izborom iz liste prefektura, pa zatim gradova, pa zatim četvrti doći i do samog poštanskog broja i tako uporediti i potvrditi ispravnost Google-ovog prevoda.

Za popunjavanje carinskih deklaracija i potvrde o prijemu pošiljke uglavnom koristim latiničnu verziju, dok na pošiljci koristim “nacrtanu” ili nalepljenu adresu na japanskom (s tim da “Japan” uvek pišem latinicom, jer je bitno da se pošiljka usmeri ka Japanu, a tamo će se već naći neki poštar koji čita Kanji 🙂 ), kao i adresu na latinici, napisanu paralelno sa originalnom.

Pošiljke je moguće pratiti na sajtu japanske pošte do uručenja: http://www.post.japanpost.jp/index_en.html

Share

Na žalost, ova opcija je ukinuta, tako da na ovaj način nije više moguće slati poklon proizvode putem PostExporta.

Trenutno jedina opcija je slati kao posebnu pošiljku ili fakturisati sa nekom minimalnom vrednošću i proizvode koji se šalju kao uzorak.

Iako ova opcija postoji već duže od mesec dana nisam do sada stigao da obradim ovu temu. Naime, ranije sam imao problema jer kod slanja veleprodajnih narudžbi putem PostExporta nije bilo moguće poslati proizvod koji nema vrednost (besplatni proizvod). Obzirom da uz prvu veleprodajnu naružbu poklanjam kupcima policu za priveske stvaralo mi je problem to što nije postojala mogućnost da to uradim kroz PostExport. Doduše, sa carinom sam se usaglasio da naznačim da su u pitanju privesci sa policom za izlaganje i da na taj način “legalno” pošaljem, obzirom da ukoliko bih koristio opciju da stavim minimalnu vrenost (recimo 1 $) postoji mogućnost da bih kupcu mogao napraviti problem, jer da bi tada polica predstavlja trgovačku robu kojom je radnja zadužena (što svakako nije zgodno).

Naravno, uvek je postojala i druga opcija – da tu policu pošaljem u posebnoj pošiljci uz izjavu da je u pitanju uzorak, ali je ta varijanta otpadala zbog dvostruke poštarine, koja u međunarodnom saobraćaju zna biti značajna.

Početkom godine ovaj problem je konačno rešen, tako da je sada moguće u okviru jedne PostExport pošiljke poslati robu i besplatne uzorke (police, display-e, kataloge i slično). Naime, prema pravilniku, poklon proizvodi se evidentiraju posebno, u novom redu, nakon naznačenog ukupnog iznosa fakture. U produžetku svakog reda u kome se navodi besplatni proizvod potrebno je navesti naznaku FREE GOODS ili odgovarajuću naznaku shodno zahtevima države u kojoj se kupac nalazi, npr: NATURAL RABAT.

Ispod navedenih besplatnih artikala potrebno je navesti vrednost poklonjenih proizvoda za potrebe naše carine.

Faktura koja sadrži besplatne proizvode bi trebala izgledati ovako:

Slanje besplatnih proizvoda putem PostExport usluge

Otkako sam se počeo baviti prodajom putem Interneta mnogi su problemi nestali i zakoni su se prilagođavali, pa mi je i ova izmena PostExport usluge došla kao pravo osveženje, zajedno sa promenom da primalac PostExport pošiljke u inostranstvu može biti fizičko lice (pretprošle godine). Iz tih promena može se zaključiti da ipak slušaju potrebe korisnika i da su zadovoljni razvojem same PostExport usluge. Nadam se da će uskoro PostExport uslugu proširiti i na pisma, pa će biti isplativa i za slanje pojedinačnih laganih proizvoda male vrednosti, što bi u potpunosti uklonilo sve prepreke za veliku ekspanziju prodaje rukotvorina putem Interneta u inostranstvo.

 

Share