ATA karnet – iznošenje proizvoda u inostranstvo na izložbe

Kada se putuje u inostranstvo na izložbe, najveći problem je kako sa većom količinom robe preći granicu. Naime, ukoliko pokušate izneti veću količinu robe u inostranstvo, taj pokušaj može rezultovati zaplenom robe od strane carinskih organa ili čak pokretanjem prekršajnog postupka kada komercijalnu robu pokušate tajno vratiti u zemlju, koji pored oduzimanja robe može završiti i nemalom novčanom kaznom. Mogu potvrditi da to nije nešto što se dešava “samo tamo nekima” jer se dešavalo ljudima koje lično poznajem.

Regularni način da robu iznesete u ponovo vratite u zemlju je ATA karnet, tzv. “Pasoš za robu”. Malo je problem što neke zemlje ne dozvoljavaju prodaju na malo robe koja je na taj način preneta preko granice, a i prema mojim saznanjima, nakon povratka je malko problematično odraditi carinski postupak za prodatu robu (ukoliko neko ima dodatnih saznanja može podeliti u komentarima). Međutim, ovaj način je vrlo pogodan za odlazak na sajmove na kojima se ugovaraju poslovi veleprodaje.

Drugi problem koji se može pojaviti je da, ukoliko putujete autobusom (kao ja), iznervirate vozača autobusa. Iako je sam postupak na granici prilično brz, vozač se iznervirao što ja to moram raditi na svakoj granici, pa me je zamalo ostavio na jednoj granici gde je to malko duže potrajalo 🙂 Tako da preporučujem putovanje ličnim prevozom 🙂

Kako izgleda ATA karnet? Šta je to?

U suštini ATA karnet je jedan skup šarenih papira A4 formata, dakle ništa strašno i komplikovano 🙂 Prvi list je zelene boje i predstavlja sam ATA karnet, a ostali listovi su takozvani taloni i kuponi.

 

Izgled ATA karneta

Izgled ATA karneta

Na prvoj strani se unose podaci nosioca ATA karneta, koji može biti pravno, ali i fizičko lice. Na poleđini se unosi detaljan spisak robe koji se nosi na izložbu. Za svaku stavku morate navesti što detaljniji opis, broj komada, težinu i vrednost. Važno je da pripremite te podatke pre nego što pristupite popunjavanju zahteva za ATA karnet na on-line aplikaciji Privredne Komore. Ja sam krenuo da popunjavam bez tih podataka, pa sam psovao sam sebe kada sam došao do dela za unos robe 🙂

Detaljan opis podrazumeva da što detaljnije opišete proizvod i eventualno da navedete neke šifre modela ukoliko postoje (kataloške brojeve i sl). Ja sam nosio kožnu galanteriju, pa sam dobio insrukciju da ne unosim neodređeno “kožni privesak”. Stoga sam uneo stavke tipa “Kožni privesak za ključeve rančić” i nisam imao problema. Mada to zavisi i od konkretnog službenika carine na kojeg naiđete prilikom prelaska granice. Jednostavno, neko može detaljisati, neko ne, ali svakako potrebno je biti maksimalno precizan u opisu. Malo sam se dvoumio oko jezika na kome da unesem nazive, ali sam na kraju odlučio da unesem na srpskom i pripremio sam nekoliko prevoda na engleski, za slučaj da mi zatreba.

Svu robu koju navedete na spisku morate prvi put izneti iz zemlje. Obzirom da ATA karnet traje godinu dana, možete ga koristiti više puta i svaki sledeći put možete iznositi manje robe od navedene, s tim da se specificira šta iznosite u konkretnom slučaju na dodatnim kuponima.

Tu, na prvoj strani, su vam odštampane i države članice ATA sistema. Spisak država imate i na sajtu Privredne komore.

Također, pre popunjavanja zahteva razmislite o ruti putovanja i granicama koje prelazite. Ovo je vrlo važno zbog dodatnih kupona i talona. Ako iz Srbije idete direktno u neku zemlju EU, onda praktično prelazite samo jednu granicu. Međutim, ukoliko putujete u Grčku autobusom (kao ja 🙂 ), onda prelazite dve granice, jer putujete preko Republike Severne Makedonije, pa su vam potrebni i dodatni kuponi za tranzit. Najbolje je da razmislite o svojoj ruti unapred 🙂

Dalje, ATA karnet sadrži talone, koji su u suštini listovi A4 na kojima se nalazi po 4 talona. Žuti je za zemlju iz koje polazite (Srbija), beli za zemlju odredišta i plavi su za tranzitne zemlje (zemlje kroz koje prolazite na putu). Prilikom izlaska carinik popunjava prvi talon, u povratku sledeći itd. Dodatno sadrži i kupone, koji su u osnovi 1 papir A4 formata, obojeni isto kao i taloni. Taj kupon ostaje cariniku na graničnom prelazu, pa ih imate po jedan za svaki granični prelaz. Na tim kuponima popunjavate podatke o prevoznom sredstvu i robi koju nosite (u suštini redne brojeve stavki sa spiska na prvom listu).  Sve u svemu, ništa komplikovano.

Moja je preporuka da se sama roba grupiše po stavkama, ukoliko imate sitnu robu kao ja, i da sebi obeležite robu brojevima stavki, kako bi se lakše sprovela kontrola na samom graničnom prelazu. Ja sam robu upakovao u kesice na kojima je bio naveden broj stavke, kako bi se lako snašao.

Kako se vadi ATA karnet i koliko to košta?

Sam postupak vađenja ATA karneta nije preterano komplikovan. Jedini problem je što ga trenutno izdaje samo odeljenje PKS u Beogradu, ali kada izvadite ATA karnet, prilikom drugog i svakog narednog korištenja dodatne kupone možete kupiti i u regionalnim privrednim komorama. Postupak započinjete tako što prvo pripremite detaljan spisak robe koju želite nostiti sa sve težinom i vrednošću, kao i dokumentaciju navedenu na sajtu PKS. Zatim se registrujente na aplikaciji za on-line popunjavanje zahteva. Nakon uspešne registracije, prijavite se u aplikaciju i unesete zahtev za izdavanje ATA karneta.

Vrlo je važno da ne pristupite popunjavanju zahteva u zadnji čas, kao što sam ja to uradio. Problem je u tome što se termini zakazuju i može se desiti da bude gužva pa da termin dobijete za nedelju dana (ili više) i onda, kao ja, morate zvati i maltretirati ljude moljakajući da vas prime pre nego što trebate krenuti na put. Službenici iz ATA odeljenja PKS su izuzetno ljubazni i predusretljivi, ali ipak mislim da ne treba biti kreten pa ponavljati moju grešku. Podnesite zahtev bar 2-3 nedelje pre planiranog putovanja.

Kada uspešno unesete zahtev, oni će isti pregledati i na osnovu njega vam poslati mailom predračun. Potrebno je da predračun uplatite pre nego što se uputite kod njih po karnet 🙂

Cena je istaknuta na sajtu PKS i konačna cena zavisi od vrednosti robe i rute putovanja (od nje zavisi broj kupona koji će vam izdati). Poređenja radi, ja sam putovao u Grčku autobusom i nosio robu vrednosti 900 EUR, pa me je karnet u septembru 2018. koštao oko 8500,00 RSD. Ako se nekome čini da je malo nepovoljno, naveo bih samo da je druga mogućnost bila da mi navedenu robu oduzmu i da završim sa prekršajnim postupkom, koji je mog prijatelja na kraju koštao (pored oduzete robe) oko 50.000,00 RSD troškova i kazni. Najblaža opcija je da vas carinik vrati sa graničnog prelaza prilikom izlaska iz Srbije, što se također dešavalo, i da vam propadne učešće na manifestaciji.

Iako na sajtu PKS ima dosta detalja oko samog ATA karneta, napisao sam ovaj post kako bih izneo neko svoje lično iskustvo, jer sam i pored informacija bio zbunjen i pomalo preplašen da li će sve proteći u redu. No, kao i sve, prvi put je najteže 🙂

Share

Etsy mi traži VAT ID! Šta sad?

U proteklih nedelju dana vodi se polemika oko maila koji je Etsy poslao prodavcima i u kome se navodi da je potrebno uneti VAT ID.

Za početak, da vidimo šta kaže mail:

“Pišemo ti da bi te obavestili o izmenama koje se tiču obračuna Poreza na dodatu vrednost (PDV – VAT) na provizije za prodavce. Malo je komplikovano, pa ćemo to ovde pojednostaviti.

Zašto bi trebalo da unesete svoj PIB (PDV broj)

Počev od 1. Marta, Etsy će početi obračunavati i naplaćivati PDV na provizije za prodavce iz Srbije koji nisu uneli svoj PDV broj (PIB). Ovo je zbog promena u zakonodavstvu vaše države.

PDV ti neće biti naplaćivan ukoliko pre 1. marta unesete svoj PIB, u kom slučaju ćeš svakog prvom u mesecu dobijati fakturu od strane Etsy u kojoj će biti navedeno da ti Etsy nije naplatio PDV na svoje provizije.

Šta se dešava ukoliko ne uneseš PIB

Ukoliko ne uneseš PIB, sve provizije (naknade) koje se odnose na korisštenje Etsy tokom meseca marta će biti ukalkulisane u račun od 1.aprila. Nadalje, provizije za prethodni mesec će biti uključene u račun koji ispostavljamo prvog u mesecu. Također ćemo prvog u mesecu slati i račun sa listom provizija za prodavce koje podležu oporezivanju sa PDV i iznosom koji ti je na te provizije obračunat tokom prethodng meseca.

Ukoliko prodaješ digitalna dobra, Etsy obračunava odgovarajući PDV prilikom prodaje i nema potrebe da zasebno prikupljaš PDV.”

Šta se promenilo u zakonodavstvu naše države?

Više detalja o izmenama Zakona o PDV kojih se ova promena na Etsy tiče možete pročitati na sajtu Aktiva Sistem. Naime, još 2016-te godine je naš Zakon usklađen sa Zakonima EU u pogledu tretiranja mesta prometa usluge u međunarodnom prometu. Članom 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost(“Sl. glasnik RS” broj 108/16), u potpunosti je izmenjen član 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost, kojim se određuje mesto prometa usluga, u smislu ovog zakona, kao i pravila za određivanje mesta prometa usluga. Taj član je stupio na snagu 01.04.2017. godine.

Shodno tome, obzirom da se mi kao korisnici usluge oglašavanja koju nam pruža Etsy nalazimo u Srbiji, odnosno imamo sedište u Srbiji, mestom prometa usluga se smatra teritorija Republike Srbije, odnosno mesto u kome imamo sedište.

Dalje, članom 10a Zakona o PDV je propisano da:

“Strano lice koje vrši oporezivi promet dobara i usluga u Republici dužno je da odredi poreskog punomoćnika i da se evidentira za obavezu plaćanja PDV, nezavisno od iznosa tog prometa u prethodnih 12 meseci, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Strano lice koje u Republici vrši oporezivi promet dobara i usluga isključivo obveznicima PDV, odnosno licima iz člana 9. stav 1. ovog zakona, kao i promet usluga prevoza putnika autobusima za koje se kao osnovica za obračunavanje PDV utvrđuje prosečna naknada prevoza za svaki pojedinačni prevoz, u skladu sa ovim zakonom, nije dužno da u Republici odredi poreskog punomoćnika i da se evidentira za obavezu plaćanja PDV.”
Važan je podatak da strano lice koje vrši oporezivi promet dobara i usluga isključivo obveznicima PDV nije dužno odrediti poreskog punomoćnika. Etsy nema ograničenja sa kime posluje, a obzirom da je Zakonom o PDV, članom 33 propisano da Mali poreski ne obračunava PDV, odnosno nije obveznik PDV. Malim poreskim obveznikom se smatra obveznik čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara.
Dakle, navedenim izmenama Etsy je dobio obavezu da odredi poreskog punomoćnika u Srbiji i da za usluge koje je izvršio rezidentima Republike Srbije obračuna PDV, a obzirom da ne posluje isključivo sa licima koja su obveznici PDV u Republici Srbiji.
VAT ID je u bukvalnom prevodu identifikacioni broj obveznika PDV, a za ove potrebe bi koristili PIB, obzirom da je PIB obavezni elemenat PDV računa.
Firma koja je u Srbiji obveznik PDV bi od Etsy dobila fakturu sa navedenim iznosom pruženih usluga i na kojoj bi se Etsy izjasnio da PDV nije obračunat. Takva firma ima obavezu da PDV na tu uslugu iskaže u svom PDV obračunu.
Ko u Srbiji nije obveznik PDV, a koristi usluge Etsy, smatram da ne bi trebao unositi svoj PIB jer nije obveznik PDV i nema načina da taj PDV naknadno obračuna i uplati. Mali poreski obveznici, odnosno korisnici Etsy usluga koji nisu PDV obveznici će zbog toga imati uvećane Etsy račune za iznos PDV na usluge (20%), pa će tako usluga postavljanja umesto dosadašnjih $0.2 iznositi $0.2 + 20% = $0.24. Isto je i sa uslugama promovisanih listinga, provizije od prodaje itd.

Ja sam paušalac i zašto da plaćam PDV kada sam oslobođen PDV i porez plaćam paušalno?

Često je pitanje. Međutim, termin paušalac se odnosi na način plaćanja poreza na dohodak (ekvivalent porezu na zarade koji plaćaju zaposleni od svoje bruto plate), koji spada u sasvim drugu grupu poreza i nije regulisan Zakonom o PDV, već Zakonom o porezu na dohodak. Paušalac plaća PDV svojim dobavljačima (ukoliko su oni PDV obveznici), pa će tako paušalac platiti i PDV elektrodistribuciji za električnu energiju, dobavljaču repromaterijala, vodovodu itd…itd… Obzirom da je Etsy PDV obveznik, a paušalac nije, jednako tako će paušalac platiti Etsy račun uvećan za PDV, a kasnije je Etsy dužan taj PDV usmeriti Republici Srbiji.

Zakonom o porezu na dohodak je propisano da preduzenik može paušalno plaćati porez na dohodak samo ukoliko mu je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno ukoliko mu je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – manji od 6.000.000 dinara, što ga po Zakonu o PDV automatski svrstava u male poreske obveznike (nije obveznik PDV).

Ja sam paušalac i bio bih u prekršaju ako bih ukalkulisao PDV?

Susreo sam se i sa ovim pitanjem. Tu je bitno razgraničiti da se neće zaračunati PDV na naše proizvode, već će se PDV zaračunavati isključivo na usluge koje nam Etsy pruža, odnosno PDV će se zaračunati na iznos njihovih provizija.

To bi uglavnom bilo to.

Share

Slanje poklon proizvoda putem PostExporta

Na žalost, ova opcija je ukinuta, tako da na ovaj način nije više moguće slati poklon proizvode putem PostExporta.

Trenutno jedina opcija je slati kao posebnu pošiljku ili fakturisati sa nekom minimalnom vrednošću i proizvode koji se šalju kao uzorak.

Iako ova opcija postoji već duže od mesec dana nisam do sada stigao da obradim ovu temu. Naime, ranije sam imao problema jer kod slanja veleprodajnih narudžbi putem PostExporta nije bilo moguće poslati proizvod koji nema vrednost (besplatni proizvod). Obzirom da uz prvu veleprodajnu naružbu poklanjam kupcima policu za priveske stvaralo mi je problem to što nije postojala mogućnost da to uradim kroz PostExport. Doduše, sa carinom sam se usaglasio da naznačim da su u pitanju privesci sa policom za izlaganje i da na taj način “legalno” pošaljem, obzirom da ukoliko bih koristio opciju da stavim minimalnu vrenost (recimo 1 $) postoji mogućnost da bih kupcu mogao napraviti problem, jer da bi tada polica predstavlja trgovačku robu kojom je radnja zadužena (što svakako nije zgodno).

Naravno, uvek je postojala i druga opcija – da tu policu pošaljem u posebnoj pošiljci uz izjavu da je u pitanju uzorak, ali je ta varijanta otpadala zbog dvostruke poštarine, koja u međunarodnom saobraćaju zna biti značajna.

Početkom godine ovaj problem je konačno rešen, tako da je sada moguće u okviru jedne PostExport pošiljke poslati robu i besplatne uzorke (police, display-e, kataloge i slično). Naime, prema pravilniku, poklon proizvodi se evidentiraju posebno, u novom redu, nakon naznačenog ukupnog iznosa fakture. U produžetku svakog reda u kome se navodi besplatni proizvod potrebno je navesti naznaku FREE GOODS ili odgovarajuću naznaku shodno zahtevima države u kojoj se kupac nalazi, npr: NATURAL RABAT.

Ispod navedenih besplatnih artikala potrebno je navesti vrednost poklonjenih proizvoda za potrebe naše carine.

Faktura koja sadrži besplatne proizvode bi trebala izgledati ovako:

Slanje besplatnih proizvoda putem PostExport usluge

Otkako sam se počeo baviti prodajom putem Interneta mnogi su problemi nestali i zakoni su se prilagođavali, pa mi je i ova izmena PostExport usluge došla kao pravo osveženje, zajedno sa promenom da primalac PostExport pošiljke u inostranstvu može biti fizičko lice (pretprošle godine). Iz tih promena može se zaključiti da ipak slušaju potrebe korisnika i da su zadovoljni razvojem same PostExport usluge. Nadam se da će uskoro PostExport uslugu proširiti i na pisma, pa će biti isplativa i za slanje pojedinačnih laganih proizvoda male vrednosti, što bi u potpunosti uklonilo sve prepreke za veliku ekspanziju prodaje rukotvorina putem Interneta u inostranstvo.

 

Share

Direktiva EU o pravima potrošača

U EU je 13. Juna 2014 stupila na snagu regulativa koja se tiče prava potrošača i primenjuje se na sve prodavce koji svoje proizvode prodaju građanima EU (čak iako je sedište prodavaca izvan EU, pa se stoga odnosi i na prodavce iz Srbije koje svoje proizvode prodaju kupcima u EU). Članice EU su donele zakone koji se temelje na ovim regulativama i nepoštivanje tih regulativa može dovesti do prekršaja ili poništavanja prodaje.

Stanovnici EU prema ovim regulativama imaju pravo vratiti kupljeni proizvod u roku od 14 dana od dana preuzimanja, a prodavci su dužni jasno ih upozoriti na tu mogućnost (u politikama svoje radnje). Ukoliko ne prodavac ne istakne ovu mogućnost, period prava na povraćaj se produžuje za godinu dana, pa tako kupac ima pravo da proizvod vrati u roku od jedne godine i 14 dana.

Ova prava se ne primenjuju na proizvode izrađene po narudžbi i određenu kvarljivu robu (osim ako prodavac nije drugačije naveo). Na digitalna dobra, uključujući digitalna umetnička dela i paterne se ne primenjuje ova regulativa po automatizmu, obzirom da se pravila za digitalne proivode razlikuju između država članica.

Ukoliko se kupac pozove na ovo pravo prodavac mu mora refundirati celokupni iznos (uključujući i poštarinu) koji je primio od kupca. Prodavac ima pravo zadržati refundaciju do momenta prijema vraćene robe, s tim da od tretnutka prijema vraćene robe ima rok od 14 dana da refundira iznos. Poštarinu za povrat robe plaća kupac, osim u slučaju kada prodavac preuzme te troškove na sebe. Ukoliko prodavac ne preuzima troškove povrata robe, a sam proizvod nije moguće vratiti poštom, procena troškova povrata robe mora biti jasno naznačena kupcu u delu politika o povratu robe i odustajanju od kupovine.

Prodavac je dužan obezbediti kupcu obrazac za odustajanje od kupovine koji kupac može, ali ne mora, koristiti ukoliko želi vratiti proizvod.

Modele obrazaca koje je obezbedio Etsy možete preuzeti ovde:

Na nemačkom
Na engleskom
Na francuskom

Tekst je originalno objavljen na Etsy-jevom portalu za pomoć i informativnog je karaktera (nema karakter pravnog saveta). Regulativu EU bi trebalo da ispoštuju i prodavci na drugm platformama, kao što su alittlemarket.com, dawanda.com i sl.

Share